Uputstvo za predaju rukopisa
Godišnjak za društvenu istoriju objavljuje studije, rasprave, članke i istorijske izvore na srpskom i na engleskom jeziku. Radovi moraju biti originalni i fokusirani na društvenu istoriju, do sada neobjavljeni ili poslati za objavljivanje u drugim časopisima. Prva strana teksta treba da sadrži: naslov rada na srpskom i engleskom jeziku, ime autora, zvanje i titulu autora, godinu rođenja, naziv institucije u kojoj je autor zaposlen i e-adresu autora. Tekstovi moraju da sadrže apstrakt do 100 reči na srpskom i engleskom jeziku, kao i rezime na engleskom jeziku, odnosno na srpskom ukoliko je tekst na engleskom jeziku. Autor je dužan da pošalje ključne reči od pet do osam reči na srpskom i engleskom jeziku, kao i spisak literature i izvora korišćenih u radu. U Godišnjaku za društvenu istoriju u upotrebi je The Chicago Manual of Style (17th edition) kao referentni stil za navođenje naučnog aparata.
Predati tekstovi moraju biti na ćirilici u formatu .doc Microsoft Word-a, ne duži od 25 strana A4 formata (1800 karaktera po strani sa razmacima) tj. jedan i po tabak (uključujući fusnote, tabele, rezime), u fontu Times New Roman, veličina slova 12, prored 1,5. Fusnote treba da imaju veličinu slova 10, uz jednostruki prored. Fotografije slati u minimalnoj rezoluciji od 300dpi, u formatu .jpeg ili .tif.
Tekstove priložiti u elektronskoj verziji, na adresu: g.drustvena.istorija@
Svi pristigli rukopisi (studije, istraživanja, prilozi) dostavljaju se spoljnim recenzentima nakon inicijalne evaluacije od strane glavnog i odgovornog urednika.
Proces recenzija je strogo anoniman pri čemu se ime recenzenta uskraćuje autoru, i obrnuto. Recenzent ima pravo, po sopstvenoj odluci da otkrije identitet autoru, ali je praksa da oba identiteta ostanu sakrivena.
Svaki tekst pregleda najmanje dva recenzenta, stručnjaka za oblast na koje se recenzirano delo odnosi, čime se obezbeđuje kvalitet i autentičnost članaka. Recenzenti (kako strani tako i domaći) moraju imati više ili isto naučno/nastavno zvanje kao autori radova.
Svi rukopisi prihvaćeni za štampu moraju da imaju pozitivne recenzije, kao i da ga oba recenzenta preporučuju za štampu. Rukopisi dostavljeni redakciji časopisa Godišnjaka za društvenu istoriju se ne vraćaju.
Redakcija neće razmatrati radove koji ne poštuju navedene kriterijume.
Uputstva za pisanje napomena i spiska izvora i literature
Uputstvo za pisanje fusnota
Bibliografski podaci u fusnotama moraju da sadrže: 1. ime i prezime autora, 2. naslov dela: knjige ili članka, časopisa ili zbornika u kome je članak objavljen i podatke o njemu (broj časopisa, godina izdanja, za zbornik ime urednika/priređivača), 3. mesto izdanja, izdavač, godina izdanja /ili datum pristupa sajtu i njegova adresa/ 4. broj strane citata. Podaci u fusnotama razdvajaju se zapetama, a mesto izdanja, izdavač i godina izdanja pišu se u zagradi.
Primeri za navođenje fusnota:
Neobjavljena građa – navođenje dokumenata iz arhivskih fondova:
Navesti ceo naziv arhiva, naziv i broj fonda, broj fascikle ili kutije, broj jedinice i naziv dokumenta, a kasnije navoditi skraćeno.
Архив Југославије (АЈ), Комитет за кинематографију Владе ФНРJ 180, Ф7, л. 12. Петогодишњи план инвестиција за потребе кинематографије у ФНРЈ. (у даљем тексту: АЈ, 180, ф7, л.12, Петогодишњи план инвестиција…)
Архив Југославије (АЈ), фонд Министарства за трговину и индустрију 65, фасцикла 185, јединица 580, Протест против осамсатног радног времена, Трговачка обртничка комора у Загребу 7.1.1921. (у даљем тексту: АЈ, 65-185-580, Протест против…)
Objavljena građa
Јутарњи рапорт о судару електричног трамваја и фијакера, 28.02.1904, Живети у Београду 1890-1940. Документа управе града Београда, књига 6, приређивачи Милан Ристовић, Дубравка Стојановић, Мирослав Јовановић, Мирослав Перишић, Горан Милорадовић, (Београд: Историјски архив Београда, 2008), 498-499.
Citiranje monografija
Мирослав Перишић, Од Стаљина ка Сартру. Формирање југословенске интелигенције на европским универзитетима 1945–1958, (Београд: Институт за новију историју Србије, 2008), 443.
Перишић, Од Стаљина ка Сартру, 450.
Citiranje članaka iz časopisa, zbornika, novina:
Милан Ристовић, „Le Canard Sauvage и Мајски преврат у Београду 1903. године (Прилог имагологији Балкана)”, Годишњак за друштвену историју, 24, 3 (2017), 11. Ристовић, „Le Canard Sauvage и Мајски преврат у Београду 1903. године“, 8-10.
Gavin Bowd and Anton Mioara, “Peak Dictatorship: Ceauşescu’s State Visit to Great Britain, June 1978.“ The Slavonic and East European Review, 97, no. 4 (2019), 715. www.jstor.org/stable/10.5699/slaveasteurorev2.97.4.0711. (05.11.2019)
Bowd, Mioara, “Peak Dictatorship“, 716.
Rogers Brubaker, “Myths and Misconceptions in the Study of Nationalism”, The State of the Nation, edited by John Hall, (Cambridge University Press, 1998), 272–306.
Brubaker, “Myths and Misconceptions”, 273.
Милутин Чолић, „Филмска дискриминација”, Политика, 19. март 1968, 5.
Navođenje članaka sa Interneta:
Wolfgang Schmale, ”Processes of Europeanization”, in: European History Online (EGO), published by the Institute of European History (IEG), Mainz, URL: http://www.ieg-ego.eu/schmalew-2010b-en URN: urn:nbn:de:0159-20101025144 (05.11.2019).
Dilek Barlas, “Post-war Economies (Turkey)”, in: 1914-1918-online. International Encyclopedia of the First World War, ed. by Ute Daniel, Peter Gatrell, Oliver Janz, Heather Jones, Jennifer Keene, Alan Kramer, and Bill Nasson, issued by Freie Universität Berlin, Berlin 2016-01-05. DOI: 10.15463/ie1418.10795. (03.11.2019)
Uputstvo za sastavljanje spiska izvora i literature
Način prikazivanja spiska izvora i literature se razlikuje od navođenja u fusnotama. Spisak izvora i literature se navodi latiničnim pismom, po abecednom redu. Ukoliko je izdanje na ćirilici, staviti u zagradi nakon navoda da je na ćirilici. Prvo se navodi prezime, zatim ime autora, naslov dela, mesto, izdavač i godina. Najpre se navode neobjavljeni izvori, pa objavljeni, a zatim spisak literature.
Spisak izvora i literature:
Arhiv Jugoslavije. Komitet za kinematografiju Vlade FNRJ. fond 180.
Arhiv Jugoslavije. Ministarstvo za trgovinu i industriju. fond 65.
Politika
Živeti u Beogradu 1890-1940. Dokumenta uprave grada Beograda, knjiga 6, priređivači: Milan Ristović, Dubravka Stojanović, Miroslav Jovanović, Miroslav Perišić, Goran Miloradović. Beograd: Istorijski arhiv Beograda, 2008. (ćirilica)
Perišić, Miroslav. Od Staljina ka Sartru. Formiranje jugoslovenske inteligencije na evropskim univerzitetima 1945–1958. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2008. (ćirilica)
Ristović, Milan. „Le Canard Suvage i Majski prevrat u Beogradu 1903. godine (Prilog imagologiji Balkana)”. Godišnjak za društvenu istoriju, 24, 3 (2017), 7-26. (ćirilica)
Bowd, Gavin and Mioara, Anton. “Peak Dictatorship: Ceauşescu’s State Visit to Great Britain, June 1978.” The Slavonic and East European Review, 97, no. 4 (2019), 711-737 www.jstor.org/stable/10.5699/slaveasteurorev2.97.4.0711 (05.11.2019)
Brubaker, Rogers. “Myths and Misconceptions in the Study of Nationalism”. The State of the Nation, edited by John Hall, Cambridge University Press, 1998, 272–306.